словом по лбу...

Teo Jer
Проведу
. . . . . . . словом по лбу,
От виска
. . . . . . . . спущусь к подбородку...
Не люблю
. . . . . . . . . пустую пальбу,
Прошепчу –
. . . . . . . . . . отойду в сторонку.
Не услышишь,
. . . . . . . . . . . . и не ощутишь,
Вдруг почудится –
. . . . . . . . . . . . . . . . мошка ли, ветер?..
Вздрогнешь ночью
. . . . . . . . . . . . . . . . и закричишь,
По лицу огонь -
. . . . . . . . . . . . . . жженьем плети.