Блондинка

Мария Фрейя
Блондинка.
Как
Будто
Манит
И опьяняет…
Дурманит.
Вдруг –
Обман…
Нет.
Просто…

Это –
Мне –
казалась
несерьёзной!!!

Обида.
Затихла.
Губы
Кусает…

Ах, чёрт
Её знает!
А вдруг…

О, ярость!
И злющий
Взгляд!

Да разве
Я виноват?!
Я думал…
Блондинка…
Конечно,
Мечтал.
Её
Я
Не слушал.
В мечтах
Обнимал.

Блондинка.
А мне
Казалось…
Да…
А коли
Не прав,
То –
Она…

А вдруг –
Судьба?!