Измена
Татьяна Квашенко
Души отдушина
Стихом удушена.
Искра, что свыше нам,
Была потушена.
На зло стиху душа
Ложится с ложностью,
Но как же хороша –
До невозможности.
А незаслуженно
Забытый суженый
С чужою рифмою
Спит, оконфуженный…
© Copyright:
Татьяна Квашенко
, 2010
Свидетельство о публикации №110050608489