Хэршл и очки

Эллина Тульпер
Es iz geven an armer man,
hot Hershele geheysn
un hot gehat a sakh problem
mit zaynen oygn un peysn.

A guter doktor in New York
hot briln im farshribn.
Nor undzer Hershl iz zeyer arm,
dos ken er gor nisht krign.

Nur sizt in droysn der arme yid,
kurzsihtik, on akhile…
Lesof er finet a geshtel
On glesern fun der brile.

Er sezt dos shtik zikh oyf di nos
Un freyt zikh do bekivn.
Haverim vundern zikh: “Far vos?
Es hot nor nit keyn sin!

Du broykhst geshlifn gleser, yid,
wen epes zeyen wilst…
Wos wilstu makhn mit dem shtik?“
„Ikh bin an OPTIMIST!

Ikh veys, haverim, wos ir meynt,
Ikh bin mit mir zifridn –
In maynem leben weys ikh shoyn:
S’iz beser als nisht krign. 


Это стихотворение написано мною по мотивам рассказа одной пожилой незнакомой дамы, ехавшей с 15 этажа на первый в лифте одного ньюйоркского отеля:

«Хэршл был ужасно близоруким, и один очень хороший доктор прописал ему очки. Но Хэршл был ужасно бедный и просто не мог себе их позволить. Однажды он нашёл случайно на улице оправу для очков, в ней не было стёкол. Он надел их себе на нос и был по-своему рад. Один его друг говорит ему удивлённо:
«Это просто не имеет смысла. Тебе нужны отшлифованные очки со стёклами. Зачем тебе пустая оправа?»
«Ну», говорит Хэршл, «это ведь лучше чем ничего!».