Обрен Ристич
ВЕНЕЦ ТВОРЦУ
Ах, красоту небесного воинства
смертный никак постичь не может
П.П. Ньегош
1.
жизни толика минула, а песня речкой прозвучала
Жизни толика минула, а песня речкой прозвучала
В день, который запечатан был, как царские врата
И была в ночи чудовищем немая темнота,
Что, точа гнилые зубы, мгла туманная сгущала.
Этой малою любовью песня нас бы одарила
коль в едином хоре пели скоморохи и врачи
и художник искушенный, и простые циркачи
вот тогда честная правда здесь с собой заговорила
Измышлено всё, что удовольствию служит
А мы здесь кукушки, явившись незваные
И прошлое дало свои нам названия
Свет противления вокруг головы кружит
сплетённые тени слепы, от умиления
весь век: дни и ночи предолгого чтения
О б р е н Р и с т и ћ
В Е Н А Ц Т В О Р Ц У
Ах, красоту небеског воинства
смртни никад постићи не може!
П. П. Његош
1.
жизни толике минуше а песма тек изустила...
Жизни толике минуше а песма тек изустила
Дан овај што замандалио се као царске двери
А било је ноћи којих би се страшиле и звери
Оштрећи зубе у магли намах што се густила
Са ово мало љубави и песма би нас одала
Говоре у хору сликари лекари учитељи ђаци
Достојни и недостојни циркуски пајаци
А истина часна себе је најбоље спознала
Измишљено је све што уживању служи
Ми кукавци нисмо овде стигли непозвани
По савести историје давно су нам одбројани
Дани и само пркос око главе постојано кружи
А сенке умилне посрћу као из шпалира
Читав век: дани и ноћи предугих лектира