Tadeusz Rozewicz
w hotelu
______________________
я слышу жаворонка
под потолком
на струне
качается человек
чёрный
это была
осень зима
весна
Есенина
всё далеко
как туманы
как старомодная
любовь к женщине
губы которой
скользили по руке поэта
губы мимолетные
как крылья бабочки
ничто не вечно
проходит каждый момент
прекрасный
и ужасный