KLASIKAJ ROZOJ
Ho, kiel bonaj, fresxaj estis rozoj!
Gxardene ilin sercxis la rigard’.
Ve! Tusxis ilin la printempaj frostoj
Per la severa mano de malard’!
I. Mjatlev 1843
La tempoj kiam, ja, ne estis prozaj,
La revoj svarmis en la homa kor’,
Ho, kiel bonaj, fresxaj estis rozoj
De mia amo, kaj printemp’, kaj glor’!
Alvenis jaroj mornaj kaj morozaj,
Por lando kaj landanoj-vera plag’…
Ho, kiel bonaj, fresxaj estas rozoj
De rememoroj pri l’pasinta tag’!
Jam pasas for la tagoj dolorozaj,
Ni ree strebas al rusia dom’…
Ho, kiel bonaj, fresxaj estos rozoj
De mia lando... Ve!... Sur mia tomb’!
Tradukis V.Busarev 1979
КЛАССИЧЕСКИЕ РОЗЫ
Как хороши, как свежи были розы
В моём саду! Как взор прельщали мой!
Как я молил весенние морозы
Не трогать их холодною рукой!
И. Мятлев 1843
В те времена, когда роились грёзы
В сердцах людей, прозрачны и ясны,
Как хороши, как свежи были розы
Моей любви, и славы, и весны!
Прошли лета, и всюду льются слёзы…
Нет ни страны, ни тех, кто жил в стране…
Как хороши, как свежи ныне розы
Воспоминаний о минувшем дне !
Но дни идут – уже стихают грозы.
Вернуться в дом Россия ищет троп…
Как хороши, как свежи будут розы,
Моей страной мне брошенные в гроб!
И. Северянин. 1925