"Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град случајно буде Ваљево... "
Матиjа Бећковић
+ + +
Син је имао две и по
побегла сам од мужа
ноћима плакала
дању лутала
по суседним улицама
да ме муж не нађе
али он би се увек
непогрешиво појављивао
на сваком игралишту
где сам била са сином
и поново је почињао скандал
у онколошком диспанзеру
отворили су ми картон
али остало је још времена
требало је хитно
престати ридати ноћима
а радовати се сунцу
марту и првој трави
пити лек
радити неколико асана јутром
тражити посао
ићи даље
једне вечери
нешто ме је извукло
из личног пакла
Jугославија је горела
од Jељцина никаквих наређења
стан је постао кавез
по којем сам се мотала
са малим Моглијем на рукама
хтела сам да будем тамо
али на располагању
су ми биле само вести
и далека Југославија
са којом је убрзо
све било готово
а испред је још увек
стајао цео живот
да научим
тај мужаствени и чврсти
прелепи, к'о црквена азбука
српски језик
да стигнем у Војводину
Хомоље и Шумадију
целивам гроб цара Лазара
и понесем са собом
своју небеску Србију
па да се вратим
кад возови крену
у супротном правцу
кроз репетирање на граници
у марту који опет мирише на рат
нек буде и сувише касно
јер у било који град
увек се долази врло касно
нарочито ако тај град
случајно буде
Ваљево...
(превод на српски - Jелена Буевич и Душица Мрђеновић)
Югославское (Самый страшный март)
"Когда приедешь в какой-нибудь город,
А в какой-нибудь город попадаешь обычно поздно,
Когда приедешь слишком поздно в какой-нибудь город,
И если он случайно окажется Валево...»
( Матиа Бечкович )
Сыну было два с половиной
я сбежала от мужа
по ночам плакала
днем пряталась
по окрестным улицам
чтобы муж не нашел
но он все равно всегда
безошибочно выходил
на детские площадки
где играл сын
и опять начинался скандал
в тесной больничке
врач поставил меня на онко-учет
но время еще оставалось
надо было срочно
переставать рыдать по ночам
радоваться солнцу
марту, первой траве
пить лекарство
делать пару асан с утра
искать работу
жить дальше
однажды вечером
они все-таки вырвали меня
из личного ада
горела Югославия
Ельцин все не отдавал приказ
квартира была похожа на клетку
по которой я металась
с маленьким Маугли на руках
я хотела быть там
но в моем распоряжении
были только выпуски новостей
и далекая Югославия
с которой в общем-то
было быстро покончено
но впереди была еще
целая жизнь —
чтобы успеть выучить
этот мужественный и жесткий
красивый, как церковная азбука,
сербский язык
дойти до Воеводины
Хомолья и Шумадии
поцеловать гроб царя Лазаря
и унести с собой
мою небесную Сербию
чтобы вернуться
когда поезда поворачивают вспять
а на границе щелкают затворы
в пропахшем войной марте
пускай и слишком поздно
потому что в какой-нибудь город
всегда приезжаешь слишком поздно
особенно если этим городом
случайно
окажется
Валево…