Этот ворон на лужайке
и не может знать,
Кто его сейчас придумал
жизнь с него писать.
Красками воспоминаний
я его кормлю,
Чёрными его крылами
солнца свет ловлю.
Расхрабримся, да опишем
свет, что есть внутри,
Не умучившись вопросом:
“Что ждёт впереди”?
Только ворон тот свободней -
может не писать,
Жизнь в различных её красках
только наблюдать.
Dragan Jovanovi; Danilov "ГАВРАН И ЈА"
Тог гаврана на ледини,
ја сам ту сместио.
Ја сам га у кадрирао,
на сликао и
нахранио
својим памћењем.
Заузврат, он мене греје
сунчаним телом.
Храбри ме да опишем
речима свет који мене
описује изнутра.
Лако је гаврану –
харизматичан управо зато
што се не труди да то постане,
он не мора писати.
Тако савршеном, њему је
довољно да мене посматра
како пишем.