Док у ноћи звезде сјају
И гасе се у бескрају
Књиге стижу из далека
Па је душа моја мека.
Кад бих смео да запевам
И још више, да те волим,
А ја ето само сневам
И душа ме моја боли.
Не бих само да су тешка
Свиленкаста моја слова.
Јер цела је књига ова
Ради твога дивног смешка.
Ако можеш ти опрости
Тој слободи моје душе
И мом срцу збуњеноме
Што не ћутах мало дуже.