Облаци се роје црни
И небо почиње да грми.
Деца из зграде проклињу време
Пропашће им планиране шеме.
А сељак у пољу, на колена је пао
И скоро заплако.
Земљу љуби и небу захваљује, од среће луд
Док капље награда за његов труд.
Плачи небо, даруј хлеба
Блажена је свака суза твоја!