Док ветар зева
Из свега гласа
Улични свирац пева
Песму одвећ проклету
На овом усамљеном свету,
Више је бесних људи, него паса.
Ћути стари, лајеш бре много
Лоше завршити би мог'о
Опомену га војник што прође
Није паметно зборити тако
Јер ускоро ће проћи и вође
И можеш висити лако!
Пролазила је колона, дизала се граја
А старац је певао до краја,
Страсно и из свега гласа
Певао је и земљи поклонио крви
Западе му ето, да га једу црви
Истина, више је бесних људи него паса...
Док ветар зева
Из свега гласа
Пркоси му улична врева
И саветује да не таласа
Пусти бре сад филозофију проклету
Ми живимо у стварном свету.