Парус белый - моя надежда
или боль,
уж не понять.
Посмотри,как весна размечталась
гомон птичий - не унять!
Всё проходит,
былые желанья
стылым инеем на провода.
Новый день только миг в мирозданьи,
всё ж разлуки множит года.
Мне к тебе не лететь
уже ветром
и листвою не обнять.
И весеннее звёзд половодье
не тебе,не для меня...
http://www.stihi.ru/2019/11/06/8717
Препев на србски језик: Веселинка Стојковић
Софија Измајлова
Бело једро – надежда моја
Бело једро – надежда моја
или бол,
не разазнајем.
Погледај, пролеће у сновима,
жагор птичји – не јењава.
Све пролази,
старе жеље
на жици замрзнуто иње.
Нови дан само миг у свемиру,
раздвојеност множи године.
Теби не могу долетети
на ветру
и лишћем те обујмити.
Пролећних звезда поплаве
нису за тебе, нису за мене.