ЙОВАН ИЛИЧ
ЗА ГОРОЙ ЗЕЛЕНОЙ
ЗА ГОРОЙ ЗЕЛЕНОЙ
За горой, горой зеленой,
Где во мгле орел маячит,
Где, раскачиваясь, ели
В облаках вершины прячут,
Рядом с белоснежной вилой
Жить мне будет мило!
Там где люди в братстве тесном
Пребывают на просторе,
Где владычит Мать-Природа
На незыблемом престоле,
Рядом с белоснежной вилой
Жить мне будет мило!
Где свобода в вечном свете
Ускоряет шаг победный,
Где крестьянка молодая
Вьет себе веночек бледный,
Рядом с белоснежной вилой
Жить мне будет мило!
Никогда не променяю
Воли на чертог богатый,
Бедный на земле свободен,
А богач в ярме у злата.
Рядом с белоснежной вилой
Жить мне будет мило!
Вила белая, послушай,
Сердце занялось тоскою,
Дай мне по горе зеленой
Вверх подняться за тобою!
Рядом с белоснежной вилой
Жить мне будет мило!
(С сербского, помощь Андрея Базилевского)
Ој, за гором
Oј, за гором, за зеленом,
Гдје ce мрки орли вију,
Гдје се јеле поносите,
За облаке тамне крију:
Тамо, тамо, б’јела вило,
Там’ је мени живјет’ мило!
Гдје једнакост братска влада,
Откад свијет ови поста,
Гдје природе, мајке миле,
Самотворан np’jecто оста :
Тамо, тамо, б’јела вило,
Там’ је мени живјет’ мило!
Гдје слобода вјечносјајна
Поносито главу диже,
Загоркиња гдјено млада
Пјевајући в’јенце ниже :
Тамо, тамо, б’јела вило,
Там’ је мени живјет’ мило!
Волим вољан простак бити
Него власник заробљени!
Нашто мени ланци тешки
Сјајним златом окићени!
Гдје слобода шири крило,
Мен’ је само живјет’ мило!
Ој понес’ ме, вило б’јела,
Там’ у оне дивне дворе,
За горицом, за зеленом,
Срце моје давно горе!
Там’ гдје оро гн’јездо вије,
Живјет’ ми је најмилије!