Йован Грчич-Миленко
ПО ТЕЛЕГРАФУ
- Скотина глупая! – так
Вы судите о народе.
Мужик моргнет да кивнет:
Он и не спорит вроде.
Так ли бывал он бит?
Подумаешь, словом ранен!
Но голос за вас отдать
Помедлит шибко крестьянин.
Сказать с трибуны «народ»
Язык ваш не шевельнется,
Однако хлебушек наш
У вас к столу подается.
Вы, правда, белый себе
Оставили хлеб, не черный.
Шелк, бархат на вас, а мы
Заплаты кладем покорно.
Превознеслись над людьми,
Себя возомнив агами.
Что б вам не принять ислам –
И к туркам тогда, черт с вами!
( С сербского, помощь Андрея Базилевского)
Јован Грчић Миленко
Брзојавна песма
Ви мислите, најамници,
Сељак да је глупа стока,
А он свесно, али мирно,
Посматра вас бистра ока.
Он прикрива патњу своју,
Али знаде шта сте, ко сте,
Зато сада при избори
Тако лепо наседосте!
Ви бесните: «Какав народ?
Зауздати њега треба!» –
Па кад тако мудрујете,
Што једете нашег ’леба?
Ви кусате белог свагда,
Народ, гле, и црног жели;
Тужан сељак кожух крпи,
Ви се свилом заодели!
Још шиљете – из љубави! –
Жандаре нам, бајонете.
Па још неки зађиликне:
«А што ’нo их не бодете?»
О, ако вам аговање
Тако у крв ушло здраво,
А оно се потурчите,
И тако вас одн’о ђаво!