Тополя. Йован Дучич. Перевод с сербского

Оксана Осипова 2
Что так ночью расшумелись тополя?
Странно, страстно. Что так расшумелись?
И крадётся за холмы жёлтый месяц,
За далёкие и чёрные предчувствия-поля.

В ночь глухую сны во мраке прилегли,
Где свинцово-серы и тихи воды,
Тополей лишь в воздухе дрожат своды
И шумят, шумят высоко от земли.

Я у края тихих вод в ночи стою,
Словно очередь теперь за мной. Темень.
Предо мною тень моя.Себя боюсь,
Этой ночью трушу  сам своей тени.


ЈОВАН ДУЧИЋ
http://www.stihi.ru/2016/12/13/2195
Jaблaнoви 

Зaштo нoћaс тaкo шумe jaблaнoви,
Тaкo стрaснo, чуднo? Зaштo тaкo шумe?
Жути мeсeц спoрo зaлaзи зa хумe,
Дaлeкe и црнe, кo слутњe; и снoви

У тoj мртвoj нoћи пaли су нa вoду,
Кo oлoвo мирну и сиву, у мрaку.
Jaблaнoви сaмo висoкo у зрaку
Шумe, шумe чуднo, и дрхћу у свoду.

Сaм, крaj мирнe вoдe, у нoћи, ja стojим
Кo пoтoњи чoвeк. Зeмљoм прeмa мeни,
Лeжи мoja сeнкa. Ja сe нoћaс бojим,
Сeбe, и ja стрeпим сaм oд свoje сeни.

Для X  международного конкурса поэтических переводов
http://www.stihi.ru/2016/12/04/6130