ШИШКО МЕНЧЕТИЧ
(1458-1527)
БУДЬ Я ЦВЕТКОМ, ЧТО ОНА СОРВАЛА
На фею любуются все умилённо,
Она же цветы собирает влюблённо,
Никто не трепещет так над жемчугами,
Как фея все дни напролёт – над цветами.
Одни, чтоб дарить приближённым, срывает,
Другие на белую грудь возлагает,
А третьи вплетает в прекрасную косу
И, будто корону роскошную, носит.
В груди от томленья любовного тесно:
«О, если б цветком обратиться чудесным,
Который к высокой груди приникает
Иль русую голову феи ласкает!»
Уж я ничего не желал бы так страстно,
Считая, что жизнь подарила мне счастье.
Шишко Менчетић
1458-1527.
Да будем цвијетак који би она убрала
Свак овди приступи погледат љувено
вил овај гди купи тој цвитје румено,
зач нитко за бисер толико не хаје,
тер с јутра ни вечер о другом не траје.
Нјеки цвит приправља околним да дијели,
а ники поставља у прси прибијели;
ники цвит затиче за русе јур коси,
тер се њој приличе такај ствар и проси.
Но могу ја не pећ у жељи љувени:
«Да се је цвитком стећ онимим моћ мени
најлише ки стави у прси прибиле
и који на глави виђу ја од виле!»
Не бих ствар хтил већу зач сцијењу у мени
тој сву чес и срјећу за живот свршени.