Анданте

Елена Кантаржи
           на «Адажио»
           Платон Андреев

Иду медленно,
почти плетусь.
Лето ветрено
колышет мою грусть.
Открытыми глазами
в мечту свою смотрю.
Умытую слезами
Встречаю я зарю.
И пусть мосты сгорели,
найду на небо путь:
В синей акварели
взглядом утонуть.