Владислав Петкович Дис. На берегу

Терджиман Кырымлы Второй
Na onome bregu
in memoriam Janku Veselinovicu

Na onome bregu sto je nad zivotom,
trazio sam mesto gde stanuje sreca,
i isao dugo okruzen lepotom
iz predela snova u predele cveca.

I ja sam se peo, uzdizao gore,
mislio sam da si na najvecem visu,
i da pletes vence, donosis bokore,
da si sva u cvecu i samom mirisu.

Ali ta je slika prevucena prahom,
i stoji k'o spomen minulih obmana:
ja joj katkad pridem sa tugom i strahom,
kao dragan dragoj posle mnogih dana.

Vladislav Petkovi; Dis


На берегу
памяти Янко Веселиновича

На берегу над жизненным потоком
из края снов в украину цветов
на встречу с ней, единственной, далёкой
я вышел юн, к старанию готов.

Я шёл как пел, красоты озирая,
взбирался– мнилось, в лоне высоты
венки плетёшь, букеты собираешь,
сама весна, благоухаешь ты...

...уж в памяти, окукленная прахом
улика обманувшегося.
Я
блюду тебя, одну, с тоской и страхом,
плюсквамперфект любимая моя.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы