То был обычный человек,
но не обычный прожил век.
А как он Сербию любил!
И жизнь свою ей посвятил.
С младенчества и до седин
так говорил: «Будем людьми».
Все тяготы родной земли
На плечи хрупкие легли.
Примером был для сербов всех.
Чурался он людских утех.
Свою жизнь в Сербии прожил,
Всех больше Косово любил.
Не легкой жизнь его была,
Такая видно уж судьба,
Кто посвятил себя Христу
И православному Кресту.
Не очень много нам дано,
Но выбираем лишь одно –
Людьми быть или не людьми…
И Господи нас сохрани…
На 10-ю годовщину с момента упокоения праведного Патриарха Павла Сербского
(в миру Гойко Стойчевич) 1914-2009 г. г.
Превод на србски језик: Веселинка Стојковић http://stihi.ru/2020/03/21/2992
Вик Бељаков
Будимо људи
Био је обичан човек,
Но необично проживео је век.
А како је он Србију љубио!
И живот свој њој је посветио.
Од младих дана до оседелости
Тако је говорио: „Будимо људи“.
Све тешкоће родне земље
На крхка плећа су пале.
Пример је био свим Србима.
Клонио се људских утешенија.
Свој живот у Србији је проживео,
Свето Косово с Метохијом он је љубио.
Његов живот није био лак,
Такву судбину очигледно има свак,
Који себе посвети Христу
И православному Крсту!
Није нам много дано да бирамо,
Но бирамо само једно –
Да будемо људи или нељуди…
А Господ ће нас чувати…
На десетогодишњицу од упокојења праведнога патријарха Павла Србскога
(световно име Гојко Стојичевић), 1914–2009. год.