НОВИ МЕХОВИ ЗА МЛАДО ВИНО
Центрипеталним силама на којима се држи Русија (па и било која друга држава), потребни су стваралачки и саборни пројекти. Русији данас не само да одузимају историјске земље, него и сећање, историју, језик, веру и наду. Руси, као државотворна нација, не схватају – какву државу ми градимо. То што је изграђено на рушевинама 1991. године – мало кога задовољава.
Поред тога, оно што је изграђено – већ се не преправља. Чак „преправљање“ садржи и контраиндикације – последице могу бити ништа мање рушилачке него 1917 и 1991. године. Једино преостаје уздати се у познату Јеванђелску изреку:
„Нити се сипа вино ново у мехове старе; иначе се продру мехови а вино се пролије, и мехови пропадну. Него се сипа вино ново у мехове нове, и обоје се сачува“ (Матеја, 9; 17)
Свет се муњевито мења, многи постављају питање: шта радити са милионима незапослених, када ИТ-технологије и техничка роботизација полагано почињу „затварати“ такве професије попут продаваца, возача, чувара, слугу, правника и других. Ко ће издржавати „сувишне“ људе (здраве и радно способне, да и не говоримо о деци, старцима и инвалидима)? Приватне компаније неће, држава нема средстава. Ми смо већ дошли у ситуацију када савремена држава „гута“ сопствене држављане, мада још увек у малим порцијама“.
Сва светска привреда, чији је део и руска привреда, заснива се на једном једином темељу – зајму са каматом. Но, чиме се обезбеђује главни „идол“ светске привреде – долар САД?
1934 (излазак из Велике депресије) - злато;
1972 (нафтна криза) - нафта;
2008 (светска финансијска криза) - долар обезбеђен...доларом.
Круг се затворио, пред нама је – глобално „преоптерећење“ система, где владајуће елите неће предложити ништа боље од „електронског концентрационог логора“ за своје грађане. Јер савремене дигиталне технологије и не предвиђају ништа друго.
По том питању је Русија, авај, испред Запада и достиже Кину. Међутим, иако је у Кини „државно око“, а код нас – неколико разнобојних „електронских очију“… и нико не гарантује да ЦБ РФ или Сбербанка неће трговати „дигиталним грађанима“ надесно или налево.
Покушаји да се сломи „Кошћејева игла“ (камате за кредит) и врати новцу функција рачунања а не нагомилавања, познати су у историји. Такви новци били су „нова крв“ у епохи Ренесансе. Теорија С. Гезеља били су дочекани „на бајонет“ од стране Федералног Резервног Система (ФРС) САД, али у пракси је Слободни Новац показао фантастичне резултате.
Бум са криптовалутама данас се објашњава не толико халапљивошћу „инвеститора“ у нади да зараде 10000“ на уложени капитал. То је и тежња „владара света“ да замене десет хиљада „дебелих мачака“ (банкара-управљача) на пар десетина компјутериста-милијардера, да оптимизују систем. Но, уколико је биткоин „постројен“ на неком алгоритму (математици), то је криптовалута Ripple апсолутно искористила природну размену: „карта за позориште“ једног учесника мења се за „јабуку“ другог – преко ланца веза некад преко десетина „карика“ међу учесницима. Овде већ нема новца, овде је други приступ. И скоро све што је корисно систему – биће прихваћено од стране Запада као наоружање.
----
Та трка за „новим идолима“ ће се једном завршити, и нас натерати да им служимо са утрострученом снагом, уколико не будемо имали сопствени (алтернативни) пројекат, чији ће темељ постати, по мом схватању, „народни новац“.
----
О "народном новцу".
Нико неће порицати, да су сва материјална блага створена од стране човека.
И „ново вино“ - представља "људски капитал", реализован и за сада нереализован, но реалан стваралачки ресурс - потенцијални „нематеријални актив“ (НМА) самих грађана.
Фантомско осећање нездраве пренасељености од свих више или мање старих (глобалних размера) центара стицања, јавља свету различите форме хроничне стваралачке неуспешности. Огромни стваралачки потенцијал човечанства, услед свуда царујуће духовне пандемије – „копи“ и „не пуштај“ просто се „закопава у земљу“.
„Нови мехови“ – то су они финансијски кругови створени од стране савремених ИТ-технологија, унутар које се рађају, живе и умиру „народни новци“. Још пре 2-3 године о томе је било рано говорити, данас је право време. Но, Русија има сасвим мало тог времена.
Замислите да је сваки грађанин – ресурс за емисију „народног новца“ у засебном финансијском кругу. Као крошња јабуке у врту, која сваки дан тежи да даје своје плодове, тако и човек – „рађа, даје и добија“: одређене плодове свог рада уз гарантовано пребацивање на његов рачун у засебном финансијском кругу одређене суме. А сам „круг“ је цео врт, са брижним баштованом. Врт заштићен благословом Цркве…
То веома личи на „државну корпорацију“ (по И. Иљину).
То такође личи на пројекте са „базним основним дохотком“ (БОД).
Једна од основа је – теорија С. Гезеља („Природни економски поредак“, 1916), но, у савременој варијанти.
То је међународни пројекат, чији је Лик Будућности привлачан не само за грађане Русије, него и целог рускојезичног простора (300 милиона људи), а такође за грађане других земаља у којима је дошло до катастрофалног расцепа између народа и владајуће елите.
Људи морају СХВАТИТИ да су они сами – извор свих добара…
А пројекат – представља СУБЈЕКТ, један од институција коју треба да створимо.
---
Неко ће, наравно, подсетити на лажног месију и упитати: да ли се можемо са њим борити на његовом терену?
Одговорићу једноставно: још опасније је – ништа не делати.
„Сада боље схватам у чему се састоји смисао победе: онај ко за себе тражи место ризничара или вратарке у будућем храму – већ је побеђен. Тај исти који у свом срцу носи образ будућег храма – већ је победник. Победа је плод љубави. Само љубави се откривају контуре још неизвајане статуе. Само љубав усмерава длето њеног творца. Разум добија вредност тек тада када служи љубави…
Сматрали смо да досетљиве махинације ниских душа могу допринети тријумфу благородног дела, да сналажљиви егоизам може водити ка самопожртвованости, да ћудљивост срца и безначајно трућање могу успоставити братство и љубав. Зрно кедра ће се ионако претворити у кедар. Зрно трњака претвориће се у трњак“.
(Антоан де Сент Егзипери)
2018
Перевод Ранко Гойковича