(слова народные, перевод с сербского)
Девочка сидела возле моря,
Так сама себе говорила:
"Ах, Господи Боже Ты премудрый!
Есть ли что на свете шире моря?
Есть ли что на свете больше поля?
Есть ли что на свете слаще мёда?
Есть ли что быстрей коня на свете?
Есть ли тот, кто дороже брата?"
Выглянула из пучины рыба,
Говорила ей: "Ах ты, глупышка!
Больше поля - только гладь морская,
Шире морской глади - только небо,
Слаще мёда - сахар белоснежный,
Скакуна быстрей - взор человечий,
А дороже брата - только милый".
(слова народные в оригинале)
Дјевојка сједи крај мора,
Пак сама себи говори:
„Ах мили Боже и драги!
Има л` шта шире од мора?
Има л` што дуже од поља?
Има л` што брже од коња?
Има л` што слађе од меда?
Има л` што драже од брата?“
Говори риба из воде:
„Дјевојко, луда будало!
Шире је небо од мора,
Дуже је море од поља,
Брже су очи од коња,
Слађи је шећер од меда,
Дражи је драги од брата.“