Матерь

Тагир Насибулин
Ну, вот дела!
Звала, звала…
Откликнулись!

Так расцвела.
Ждала, ждала…
Калитками
Скрипели дни
Одни, одни.

Ни конного,
Ни пешего,
Ни одного…
Да, к лешему!

Ну, вот дела!
Жила, жила…
Приехали.
Так приняла.
И родила
С доспехами!

На черта ли?
Росли, росли
Братишечки.
Ножонки ввысь
Рвались, рвались
Под крышечки.

И доросли,
Ушли, ушли,
Хорошие.

И ни хрена,
Одна, одна
По-прошлому.

Ну, вот дела!
Мела, мела
Да вымела.
И два крыла
Легко взяла
Да вынула…