Собачонка
утром злилась,
а её вторая
мать
ума - разума
лишилась
и пошла
с утра гулять
с молодыми
пацанами...
Им от силы -
двадцать дать,
и с роскошными
штанами
штук, за этак,
двадцать пять...
Она, хвать -
и молодого
утащила за
версту.
В тёмном лесе,
в тёмном лесе
и случилась
благодать...
Непрогуленной -
собачка
испустила дух...
И, тут,
за неё
все дети плачут
под посудный
перестук.