Собачонка

Валерий Буркин
Собачонка
                утром злилась,
а её вторая
                мать
ума - разума
                лишилась
и пошла
                с утра гулять
с молодыми
                пацанами...
Им от силы -
                двадцать дать,
и с роскошными
                штанами
штук, за этак,
                двадцать пять...
Она, хвать -       
                и молодого
утащила за
                версту.
В тёмном лесе,
                в тёмном лесе
и случилась
                благодать...
Непрогуленной -
                собачка
испустила дух...
                И, тут,
за неё
                все дети плачут
под посудный
                перестук.