За окнами вьюжит и вьюжит...

Александр Зрячкин
За окнами вьюжит
И вьюжит,
А кто-то живёт
И не тужит -
Он знает:
Проходит зима,
А дальше -
Любовь без ума:
Опять разольётся
По свету
Влюблённое
Жаркое лето.
О прочем не стоит
Тужить,
Надеяться лучше
И жить.