Песенка

Лара Беланина
С утра
     два пера
              с подушки
с ладошки
       в окошко
                сдуваю.
Перышком
          лёгким
                тебя,
простив
      боль обид,
                отпускаю...
Теперь,
     как подруг,
                смогу
позвать
      поболтать
                на чай.
Но прости,
        если вдруг
                за столом
Задену
       крылом...
                невзначай...