значит и я живу...

Анна Викторовна Пономаренко
Снова душа
на замок
И сердце
в сундук
на чердак...
Мне пережить
четверг
Завтра
увидеть тебя.
а большего
и не нужно
Так вот
странно
люблю...
Ты дышишь
и сердце бъется
значит и я
живу...