Ворона

Елена Оскина
Как красиво
Плачет ива,
В дымке мая
Замирая.
И поляна
Вся румяна –
Клевер зреет.
Солнце преет.
Мир разбужен
Криком дюжин
Певчих уток.
Кроме шуток:
Акапелло
Стая пела
Ритмы джаза.
Видно сразу –
За границей
Эти птицы
Зимовали:
Ницца, Бали
И Верона…
Вон, ворона
Смотрит жадно.
Ей досадно,
До капелей
Еле-еле
Дотянула,
Зла хлебнула.
Здесь зимою,
Я не скрою,
Холод жгучий,
Снег из тучи…
Только утки
Чешут грудки.
Им заботы
До кого-то
Ни крупицы.
Вот тупицы!
Я воронам,
Там, за клёном,
Хлеба брошу.
Пусть им тоже
Сытно будет…
Май, ведь, люди!