Ово jе лудо, сасвим лудо –
поћи на часове танга,
а имати оволико година,
док ти август цури кроз прсте, не задржавајући се,
а септембар мирише на гробљанску земљу.
Где (а још битније – када)
ћеш поновити
ове кораке на врховима прстију,
ово Media giro?
(Коначно сам успела запамтити назив!)
Где ћеш играти,
када научиш
одржавати равнотежу?
А још битније – с ким?
Jер мобилизација је пред вратима,
и гласови пролазника
шкрипе од мржње,
jер је под на ком играш
невидљиво обележен,
а само ти знаш
да прелазиш линију разграничења
кад си у пару са малим Волођом-пацифистом,
или Олегом из ауто-батаљона,
коjи има четрдесет четири
и већ годину дана се припрема за војску –
вежба карате,
купио jе униформу и шлем...
Идемо, идемо - данас учимо Ocho,
данас смо, одиста, и успели,
уз пиштаву музику оркестра
са птичјим именом,
а сутра – зашто да не пуцаш
у jедну сепаратисткињу:
"Она се jош правила да воли танго"!