Аминат ГIябдулманаповала творчестволичила

Салим Герейбеков
                Дарган поэтла гьунар.
(Дагъиста халкьла поэт Аминат ГIябдулманаповала творчестволичила)

  «Олимпияла ва дунъяла чемпионтинушалара биахъес дарганти хIерли саби. Гьай-гьай, литература спорт ахIен, сецад кIелра журализиб халаси пагьму ва гъира  хIяжатли биалра. Пагьму чекайзурли, чикьси гъиралис чебирцIахъаллицун дакIубулхъан гьунар» Ильяс ХIясанов –  СССР-ла писательтала ва журналистунала член.
  Чедибси белкI Дагъиста халкьла поэт Аминат ГIябдулманаповала творчестволис хасбарибси саби. «Слово о поэте» бикIуси жузлизибад.


      Аминат ГIябдулманапова акIубси сари 1946 ибил дуслизир Дахадаевла района Хъярбукла шилизир. Неш жявли ребкIиб. Дудеш, ГIябдулманапли дурхIни хала бегIтала низам-зегъаличи гъамли абикьур, дубурлантала минала гIядатуначи бурсибариб. Аминатли шила школа ункъли белчIи, илис гIергъи ДГПУ-ла физикала ва математикала факультет таманбариб. Чумал дус Хъярбукла школализир математикала учительницали рузиб. Дубурлан рурсили дунъяличиб цайли цаси Москвала М. Горькийла уличилси Литературный институт белчIун, илхIелира шула кьиматличил дипломла хIянчи белкIун.
      Аминатли цаибти назмурти делкIун школализир ручIухIели, илди дурадухъун «Шила гIямру», «Замана» газетала бяхIлизир, гIур «Гьалмагъдеш» ва «Лачин» журналтазир.
     Аминатли «Гьалмагъдеш» журнала редактор С. Рабадановличи дархьибти назмуртас ишгъуна жаваб касибсири: «Аминат, лукIен! ХIела назмуртазир гьарил секIал ункъли далдикили сари, зера хер, итан зершира, зяйла макьамтира». Аминат уркIичеррариб ил Сулайбан Рабадановла жавабли ва гIурра гъираличил чекаризурли лукIиб. Илала назмурти зума-зумали дурадулхъиб «гьалмагъдешличила» бяхIяназирра. Аминатла назмуртачила ва цаибси илала жуз дуракаэс ибси пикри акIуб, Дагъиста писательтала союзлизибси даргала секция бузахъуси Дагъиста халкьла поэт Р. Рашидовла. Илини ва даргала писательтани поэзиялис чула кьимат кабутур
     Дагъиста учебно-педагогическое издательствола редактор – поэт ХIябиб ГIялиевли илала цаибси «АхIерти адамти» бикIуси жуз дуракаиб. ИлхIейчирад Аминатла гIяхIцад жузи дурадухъун, цархIилтачил цахIнарти ва декIарти. Урус мезли шурдатурти назмуртира «Комсомолия дагестана» ва «Дагправдали» дуракаиб.
      Аминатла поэзияличи пикри бяхIчиаиб Дагъиста халкьла поэт ГIяхIмадхан Абу-Бакарли. Аминат ГIябдулманапова сунечи тIалабрарилиМосквала М. Горькийла институтлизи каррерхахъес маслигIятбариб. Амма ила карерхахъес дирлабикIутира дакIубиуб. Аминатли илдала кьасанас гьуни чIекIиб ва ил Лит.институтла  бажардичерси ва лебтасалра гIибратла студентка ретаур. Ила кабулхъутала конкурс 2000 – личибра имцIалири. Илдазибад Институтлизи 120 адамри буцибти.
      Урусунала поэзияла классик, ХIукуматла чумал премияла лаурет В. Фирсовли Аминатла поэзия чеббкIиб. Илала дурсрани нушала поэтесса ахъанайтачи раахъиб.
      Москвала издательствобазир Аминат ГIябдулманаповала урус мезли жузи дурадулхъескадииб. В. Фирсовли уруслан поэтуначи хъарбариб регионтала, узити республикабала пеоэтунала назмурти шурдалтахъес. ИлхIели цахIнав учIуси уруслан поэт, Валерий Латынинничил бархбас бетаур, илини чумал жуз шурдатур ва ил бузерилис халаси кьимат кабатурРФ писательтала союзли. Аминатла «Спасательный круг» бикIуси В. Латынинни шурбатурсижурлис А. С. Грибоедовла премия бедиб ва ил жузла презентация – вечер дураберкIиб Москвала литературала халасигъуна заллизиб.Аминат лебил Россияла  8 – ибил писательтала совещанияла бутIакьянчи ретаур.
     «Разиси хабар»  илгъуна белкIличил Аминат ГIябдулманаповала гьунарличила белкIун. Дунъяла халкьани-ургабси , культурала ва искусствола шайчибси халати сархибдешуни багьандан «Филантроп» бикIуси премияла лаурет ретаур Аминат.
      2014 ибил дуслизиб Р. ХIямзатовла уличилси премия касиб «Избранное» бикIуси урус мезли дуракаибси жузлис. ИшбархIиличи бикайчи Аминатла 40-чирра имцIали сари регIти жузи дурадухъи сари. Илдазирад 15 жуз дурхIнас хасдарибти. ДурхIнас «Дила дунъя – дила неш», «Открой мне мир, мама» бикIути жузи 13-ра дехI Дагъиста мезаначил, чечентала мезличил ва ингушунала мезличил дурадухъун.
      Литературализир Аминат рузули сари ца багьали халатас ва биштIатас назмуртани лукIули. Литературала шайчир дахъал шабагъатуни ва премияби сархиб илини. Ил дуслизиб илис Дагъиста правительстволи «Почётная грамота»  ва Президентла грантра бедиб. Аминатла жузи дурадухъун Дагъиста ва Москвала издательствобазир. Илала назмурти шурдатурли сари дурала улкнала мезаначира: Балгарияла, Украинала, Монголияла, Азербайджанна, Грузияла, Англияла ва цархIилтира. Аминатли гIяхIцад Дагъиста поэтунала назмуртира дарган мезличи шурдатур; Р. ХIямзатовла, Ф. ГIялиевала, Ю. Хаппалаевла, Б. Кулунчаковала ва цархIилтала. Илкьяйда – А.С. Пушкинна, М.Ю Лермонтовла, С. Есенинна, Грузияла классик Важа Пшавелала ва цархIилталара. ГIябдулманапова журналистикализирра бажардичерли рузулли сари, илала белкIани, публицистика мурталра чедаэс вирар «Заманализир», «Гьамагъдеш» журналлизир. «Золотой орёл» бикIуси премияла лаурет сари журналистикализирра.  Дагъиста жузала издательствола редакторли,
Телекомпаниялизир даргала передачаби дирули рузиб.
       «Лачин» журнала редактор сари чумал дус. Илала къайгъначирли школала лукIантас, жагьти поэтунас ва студентунас ил журнал гьалмагъ бетаур. Илала бяхIяназир чедаэс вирар жагьил лукIантала сагати уми. Аминат жагьил лукIантала кумекчи ва насихIятчи сари. Иш дус литературалис хасбарибси дус саблин, Аминат ГIябдулманапова дахъал узити Республикабази жирариб. Шимала школабазир дурхIначил гьунибаъниби детерхур.
      Гьаларван Грузиялизи жирариб. Важа Пшавелала дарган мезличи шурбатурси произведение илдала жузлизир каберхур ва Аминатлис Грузияла писательтала союзла преседательли хIурматла грамота бедиб. Ил раиб Черкесклизи, Карачаево-Черкесклизи, Кабардино-Балкариялизи, пятигорсклизи, Астраханнизи. Чумал гьунибаъни детерхур Избербашлизир, кIарахъала ва лезгибала районтази. А. ГIябдуманаповалис хасбарибси «Слово о поэте» бикIуси жуз дурабухъун гьалабван. Иличила дахъал белкIани леер писательтала, журналистунала; С. Рабадановла, Р. Рашидовла, И. ХIясановла, Гъ. Юсуповла, гIялимти Ф. Абакаровала, А. КьадибяхIяммадовла, В. Кураевла, В. Фирсовла, ГI. Абубакарла ва цархIилтала.
     Аминат ГIябдулманапова далуйтанира лукIули сари Дагъиста гIяртистунас. (400-цад далай илини делкIунти). Илала «Русская сестра» бикIуси далайлис музыка делкIунтири Рамазан ГIябдуллатиповани. Москвализиб дургъбас хасбарибси тема хIясибли конкурс дураберкIибсири, чумал азир далайлизибад ил далайли кIиибил мер буциб. Илисра премия бедиб. Дагъистайзир дурадеркIибти жура-журала дусмазир ПатIимат Кьагъировани, Умайра ШяхIбановани, Зульфияни, Пирдауз Камалавани, Эльмира Аминовани Аминатла гъай хIясибли делчIунти далуйтас цаибти мерани сирхиб. Илкьядали «Песня года» конкурсличирра илдала далуйтас цаибти ва кIиибти мерани дедиб.
      Аминат чумал дурхIяла ва дурхIнала дурхIнала хала неш сари. Илала рурси Альбина ГIябдуллаева РФ-ла журналистунала ва РД журналистунала член сари. Аминатла лерилра жузи суратдарибти Альбинани сари.
      Аминат ГIябдулманаповаличила илала пергер учитель-поэт Фирсовли ишкьяйда белкIун: «Нушани нрушала рухI хIердирехIе дегIлара черяхIти ва чихъти пикрумас. УбяхIси дунъяличирра черяхIти пикрумачил хIеррируси ва цархIилтасра гIерругьуси сари Аминат»  Ф.И.Фирсов.
      БегIлара халаси кьимат Аминатлис бедибси "Дагъиста халкьла поэт" саби. Нушаб ил, лебилра даргантас, пахру саби.   
               
               
                Салим Герейбеков. 26. 10. 2015 г.