Веселинка Стојковић
Мирјана
Коса јој од лана,
Очи два сјајна бадема,
На речи је хитра,
У гласу к'о поток бистра,
Стаса висока, витка,
Ход јој без мана –
То је Мирјана.
Глума добра јој страна,
Цртеж њен дивна панорама,
У песмама врлуда,
Има је, има свуда.
Бицикл вози зарана,
Знају је и са пливања –
То је Мирјана.
Школа је мала мука,
Лака јој наука,
У кухињи мамина десна је рука,
Нигде се не обрука.
Сва је од мегдана,
Нема јој, нема равна –
То је Мирјана.
Лутака има сто,
Другара још толико,
Компјутер јој прва лига,
Деда и брат само су брига,
Али јури, жури, лети,
Увек је прва на мети –
Мотори су сјајна игра,
Ту је као чигра –
Радост с' ори из стана,
Чује се, чује извана –
То је Мирјана.
Кикице, машнице, шналице
Красе лепо јој лице,
Права је дама та Мирјана
У сукњици од шара
Што с ципелицама разговара.
Једнога дана тако дотерана
Заузе и краљице престо,
Другари јој дадоше то место,
Нема јој, нема мана,
Кажем вам –
То је Мирјана.
(За твоју срећу)
Слика: Весна Маринковић Станковић, Портрети