Иван Лажечников. Сладко пел душа-соловушко

Семен Вайнблат
Ivan Lajxecxnikov. Dolcxe kantis najtingal’

Dolcxe kantis eta najtingal’
En la verda gxardenet’.
Auxdis multe da kantetoj mi –
Sola restis en la kor’.

La plej dolcxa kaj intima kant’
Sxiris  bruston en sopir’.
Ahx, auxskultus kaj auxskultus mi
Tiun kanton gxis la mort’.

Jen ekblovis la malbonveter’ –
Sur la koron falis gxi.
Kaj ekdronis en profunda negx’
Mia cxarma gxardenet’.

Kaj de tiu, de malgxoja temp’,
Malplenigxis gxardenet’.
Multaj birdoj estas tie cxi,
Sed forestas najtingal’.

Перевёл на эсперанто Семён Вайнблат


Иван Лажечников. СЛАДКО ПЕЛ ДУША-СОЛОВУШКО…

Сладко пел душа-соловушко
В зеленом моем саду;
Много-много знал он песен,
Слаще не было одной.
Ах, та песнь была заветная,
Рвала белу грудь тоской;
А все слушать бы хотелося,
Не расстался бы век с ней.
Вдруг подула со полуночи,
Будто на сердце легла,
Снеговая непогодушка
И мой садик занесла.
Со того ли со безвременья
Опустел зеленый сад;
Много пташек, много песен в нем,
Только милой не слыхать.