Одавно нисам чула звук
Звона
У ваздуху наспрам неба
Изнад белих рада
Никада нисам била
Покорна
Послушна
Као сада
Зауздана
Мрежама незнаних рибара
Завезаног ума
Бачена на дно чамца
Чезнем за слободом
За ножем
Што вири из нечијег ранца
Немоћна
Као риба на сувом
Несувисла
Претпоставка живота
Мирујем
У ропству времена
Блага
Као туга
Београд, 12.6.1982.