И ја плачем због Југа
С обесправљеном рајом
Сузама сувим шкропим
Земљу пред зулумћаром
И ја плачем због Југа
Ко они убоги људи
Што нико за њих не зна нит мари
Што морадоше на силу Бога
Да постану печалбари
И ја плачем због Југа
Презирем своју немоћ и сузе
Проклињем судбу што ратник нисам
Што живот мој нико не узе
И ја плачем због Југа
Због наше земље старе
Што вечно морамо крвљу својом
Да видамо њене ране
Плачем јер моје кидају тело
Јер без ње и мене је мање
Плачем за сваким који оде
Јер нам је корење све тање
И ја плачем због Југа
Јер моје лице пљују и руже
Лежи у блату несрећна рајо
Све што ти нуде је – уже
И ја плачем због Југа
Јер мене срушене цркве боле
Јер моје срце раздире гнев
Што мој народ постаје робље
Плачем јер опаки злотвор дела
Уз благослов страшних сила
Да сатре светиње нашег царства
Да нам уништи небеска крила
И ја плачем због Југа
До Југа ми је све равно
Ал знајте да када куцне час
За домовину се умире славно!
Београд, 12.6.1982.