Како је мек и бео
Тај нежни прозрачни вео
На лицу нашег града
Како је хтео и смео
Да се спусти на део
Наших срца и нада
Како су само тихе
Како су само сјајне
Те дуге сребрне нити
Што нам их небо шаље
Како шушти у мраку
Драго камење сфера
Како се искри у зраку
Бисерје из висина
Како је невин и чедан
Свет у ноћи док снег веје
Улице обучене по последњој моди
У бело крзно што небо сеје
У овој чаробној земљи
Чудни су облици људских суза
Кроз поља трња, кроз шуме бола
Траже се путеви до ружа
Линија борбе на мом длану
Уцртава се кроз покољења
Линија срца ствара хероје
Што им је претесна васељена
Београд, 23.2.1993.