Не убиј дрво
Што бранити се не уме
Што од милости земље живи
Пусти га да сања шуме
И своје око да му се диви
Не убиј дрво
Грех не чини!
Не убиј траву
Ни цвет што у њој спава
Јер он ће од твог погледа расти
У жудњи да досегне обзорја плава
Не убиј траве
Од њихове небеске крви
Руке ће ти остати плаве
Не убиј биљку
Што око тебе лишће свија
Што је твоја потпора снажи
Јер она воли кад јој шапућеш
Велике истине и мале лажи
Не убиј биљку
Проклетство не тражи!
Београд, 17.7.1982.