Бол ми отвара очи
Везује поглед за кваку
Мислим, можда ћеш доћи
Пружити руку у мраку
Бол ми окива тело
Нестаје златна нит сна
Све је обично, бело
Чаша испијена до дна
Да ли ће стићи писмо
Хоћу ли чути твој глас
Одавно заједно нисмо
Време је између нас
Да ли то нешто значи
Све дање одлазе сни
Нестају године, ствари
То више нисмо ми
У нама живе други
Променили су браве
Кључеви неки туђи
Затварају наше ране
Отварају раздобља нова
Непознате пределе душе
Улазе у поља снова
Нешто у њима руше
Можда изникне пелен
Или црвена ружа
Живот ће бити зелен
Догод се небо пружа
А шта ће бити са нама
Да ли то ико зна
Оно што никне из земље
Нека нам плодове да
Београд, 1982.