Живим на соку од поморанџе
Живот ме је ухватио у канџе
Живим од ваздуха овог града
Живим од оног што није сада
А ипак живим као и други
На први поглед исти смо људи
Ал ја дубоко у себи знам
Свако другачије чека дан
Свако у својим мислима ходи
Ко сном ко јавом више броди
Кад часак среће нестане кратак
Туга постаје верни јатак
Плаше ли тебе као и мене
Чудесне сене неоткривене
Што никако већ да се реше
Да л' да ме муче ил' да ме теше
Живим, не памтим више због чега
Трајем, иако ми је доста свега
Не знам у ком сам рођена веку
Не знам шта тражим на овом свету
Живим као да имам хиљаду лета
Тешим се умрећу као комета
Можда тад схватим и птице лет
Кад све постане светлосни реп
У мојој глави бескрајна стаза
Њом плове бродови дубоког газа
У моме срцу бескрајно поље
Можда ће једном бити боље
Живим на води и без хлеба
Који то путеви воде до неба
Живим од снова и без наде
У мојој глави падају владе
Живим по милости Божјој као и ти
Копам ко рудар по подсвести
Због осмеха неког живим из дана у дан
Живим за неки други сан
Београд, 24.5.1982.