Пирамиде пробуђене у снегу
Далеко од дојучерашњег мора
Усред олујних ветрова
Стресају са себе пахуљице од снова
Мумије изненађене на прагу вечности
Једном ногом на небеској лађи
Скривају белим тракама тело
Већ обнажено у фатаморгани
Мумије, лепотице миришљавог даха,
Из несагледивих дубина погледом тамним
Дешифрују хијероглифе
Одавно заборављених тајни
Пирамиде заустављене ледом
Не могу да дођу к себи од чуда
У неумитном успону ка небу
Згрануте што више нема Југа
Београд, 1982.