Покупи све своје крпице
И књижице
И бојице,
Девојчице,
Одведи све своје куце
И маце и клинце
За шапице, за ручице
Негде далеко
Овог лета
Девојчице,
Отпутуј без мене
Са својим циркусом
Ка југу
Смејем се
Да сакријем тугу
На растанку
Иди и однеси са собом моју срећу
Сузе ме издају, а рекла сам
Да плакати нећу
Понекад ми је све горе због тебе
Мислим – умрећу
Девојчице,
Покупи своје играчке,
Луткице и трице
И с њима моје срце
У своју торбу
Путуј, а кад се вратиш
Можда ћеш тад да схватиш
Како су враћања
Најлепши део путовања
Од себе ка неком другом
Када се вратиш,
Девојчице,
Разбацаћеш опет своје крпице
И књижице
И бојице
Довешћеш све своје куце,
Маце и клинце
За шапице, за ручице
Ту тако близу
Мене
Извадићеш из своје торбе
Луткице и трице
Али ми нећеш вратити срце
О, како добро знам!
Београд, 11.6.1982.