Летим на крилима звука
Као негација мука
Као ветар кроз косу
Осећам свраб у носу
Од поленовог праха
Од снаге цветног даха
Летим кроз жуто лишће
Кроз телефонске жице
Пут далеких бандера
Све до накрај света
Све до почетка лета
На другој страни земље
Где се гугутке веселе
Где се смеју жирафе
Играћемо се жмурке
Школице и јурке
Ићи ћемо на журке
Код фока и пингвина
Зваћемо и делфина
Летим на репу дуге
Бројим небеске пруге
Дотичем облаке меке
Бацам прегршт злата у реке
Путујем у мору дана
С росом на сапима океана
Летим све док се музика чује
Све док ме носе струје
Неба, Земље и Океана
Све док у мени има жара
Док мојим духом младост хара
Летим на чаробном ћилиму маште
Летим са змајем
Летим у баште
Летим у песми
Што буди свет у зору
Летим с нотама у сумрак
Летим с рибама у мору
Летим у успоменама
Летим ка свом срцу
Распршеном по небу
Летим на комети
Кроз космос и време
Пропадам, падам, сањам
Бацам књиге, цепам свеске
Листове исписане и беле
У понор, у бездан, садим семе
Јурим све брже, ал путовање
Све ми се чини да дуже траје
Луке све даље узмичу јадне
Где ли ће сидро моје да падне
Летим, летим
Не претим никоме
Немам времена да се светим
Каткад се сетим нове песме
Засмејем срце које ми каже
Све нове песме су оне старе
Мењају се само гитаре
Летимо стално у истом кругу
Нећемо никад дотаћи дугу
Никад са себе стрести звездани прах
Недорастао нам је дах
Летим ка небу кроз жуто лишће
И знам да никад нећу стићи
Летим за птицама паметног ока
И знам оне ће увек боље бити
Летим, о, зар је важно куда
Летим, и то је можда све
Цео мој живот, цела сврха
Што за мене постоји овај свет
Летим, и више не знам зашто
Не памтим чак ни ко сам ја
Можда је у свему једино важно
То што ја летим из сна у сан
И зато летим јер немам куда
Спутана даном, ноћу и собом
Зато летим јер само тако
Могу да волим живот и другог
Летим сваког јутра у нови дан
Летим јер то је једини спас....
Београд, 1981.