Опет сва дрхтим
Због нечега у теби
Што изненада постало је моје
Опет сва дрхтим
Због нечега у себи
Што осећам да је твоје
Шта се то збило са нама
При првом сусрету без упозорења
И остало да почива у коштици
Испод од суза влажног камења
Шта то и даље траје и цвета
У нашим душама лаким од сна
Шта ће нам донети нова лета
Чаша је пуна далеко смо од дна
Опет сва дрхтим
Као дете у мраку
Опет сва дрхтим
Пред тобом, због тебе
Очи нам се стапају
И у дубинама душе
Осећам да смо постали једно
Негде далеко ван овог света
Где ћемо једном стварно и бити
Део неба, палми и лета
Београд, 1982.