Зарђале су све браве
Поквариле се све уставе
Зауставили се точкићи
Поиспадали сви кочићи
Машина престаје да ради
Окна напуштају рудари
Голубове терају голубари
Нико за небо више не мари
Брод почиње да тоне
Спасава се ко узмогне
Престала су звона да звоне
Нико никога нигде не зове
Овлажила се осећања
Угасла искра веровања
Душе су празне, цркве се пуне
Свак би да прода уже за јуне
Радост одлази, нема смеха
Туга се рађа и без греха
Кад падне вече, кад киша лије
Бол се изгледа лакше крије
Београд, 26.5.1982.