Позеленеће ми очи од тебе, биљко
Почећу све да видим зелено
Претворићу се у твој одсјај
И узлетети у небо занесено
Позеленеће ми очи од твог лишћа
И руке ће ми постати гране
Па ће те онда заливати, биљко
Зелена суза из ока што ми кане
Позеленеће ми очи од твоје сете
Позеленеће ми душа и шта онда да радим
Јер тада ће већ бити касно
Неку другу биљку да гајим
Позеленеће ми очи од твоје косе
И онда ме нећеш волети више
Кад будем ружна, тужна, сузна
Пожелећеш неке нове кише
Позеленеће ми очи од твојих плодова
Постаћу обична зелена флека
Плакаћу што те губим, што одлазиш
И што ја остајем мртва река
Позеленеће ми очи од зелених патњи
И ништа ми неће требати више
Кад престанем да ослушкујем твој корак
И кад ти нестанеш тихо, још тише
Београд, 26.6.1982.