Атавизми осећања
Рудименти маштања
Бледа нит сећања
У мени што више нисам ја
Сновиђења затрпана
Прашином сувих олуја
Покрену се понекад
Под теретом нових искушења
Чудна времена беху
И још ће чуднија доћи
Слике се стапају једна у другу
Рађа се искра у ноћи
Лик у огледалу се мења
Сваки пут други ме гледа
На површини облог стења
Хвата се лагано скрама од леда.
Београд, 1982.