Замишљам твоје тело
Врело на моме
Замишљам тишину ноћи
И нас загрљене у кутку собе
Осећам своје груди
Ту испод твојих леђа
И на твом челу бору
Засталу између веђа
Назирем твоје очи
Сада већ као у сну
Наша су тела далеко
Потонула на морском дну
Дотичем твоју косу
Да се уверим да си ти
Лутам рукама сненим
Да видим да л смо то ми
Љубим те твоје усне
Губим их да их нађем
Осећам да и сама нестајем
У магновењу све слађем
Београд, 1982.