Зашто од мене кријеш
Своје уморне руке?
Зашто их од погледа мог
Склањаш?
Шта се то плашиш
Да ће учинити
Ако се отргну из окова
Док ти сањаш?
Ако те мој поглед
На њима боли и пече
Зашто не скупиш храброст
И пустиш реку да потече?
Да ли се бојиш да ће бујица
Провалити уставе и бране
И да ће после поплаве
Остати само ране?
Зашто од мене кријеш
Своје уморне руке?
Колико ћеш још дуго
Да нас стављаш на муке?
Да ли се себе плашиш
Свог срца, душе и тела
Новог хоризонта и дуге
Потпуно другог неба?
Зашто од мене кријеш
Своје немирне руке
Кад добро знаш да ће само
У мени пронаћи своје луке