Личиш на слаткиш са Оријента
Знам добро, срце ти је од меда
Понекад ти украс од шећера смета
Као неизбежна мала вулгарност са овог света
Личиш на птичицу паметног ока
Што шири крила своја мека
И у дубинама, у шљунку река
Открива топлину вечног лета
Личиш на шуме четинара
На мир, тишину и благост
У теби цветају биљке и траве
Личиш на неку малену радост
Личиш понекад и на тугу
Чело ти узбурка покоја бора
Да л ти то срце самује на југу
На обалама неког мора?
Личиш на лето и на мене
Као да другарице давно бесмо
Ко да смо заједно брале трешње
Да л ми се чини ил стварно јесмо?
Личиш на нешто из мог детињства
На она дворишта и лутке
У хаљетцима од старих снова
Што љуљасмо у загрљају ћутке
Личиш на добро и на спокој
На уточиште и на оазу
На реалност и привиђење
Личиш на пријатељску стазу
Личиш на нешто нежно и снено
Нешто за шта само приче знају
Недокучиво а тако блиско
Као тек процвали пупољци у мају
Београд, 1982.