Из неке пукотине у хлебу
Из пера неке птице на небу
Иза леђа сунца сјајна
У мене продире смешна тајна
Из неких тек откривених шака
Из свих углова срца, из мрака
Из душе трава, из воћног сока
Утискују се у мене обриси твога ока
Из неке друге обмане, уз звуке другог ветра
Из старог сна у нови дан сунчевог спектра
Извиру твоје руке и мој вечити уздах
Жељни да крену у шетњу у неки благи сумрак
Из неког другог света ка некој другој зори
Упалиће се пламичак и почеће да гори
Из неке старе храбрости и тек схваћене снаге
Кренуће наш млади корен у нове пределе влаге
Београд, 1982.