Стигла те је покора
Лепи цвете
Небо од тебе окреће лице
Бодље ти расту на унутра
Да ли због клетве љубичице?
Сунце ти шаље отровне зраке
Трње ти рањави душу
Лагано, тихо постајеш кактус
И навикаваш се на сушу
Стигла те је покора
Лепи цвете
Земља ти растура корен
Какво то настаје доба
Птице заборављају твоје име
Како је охолост кобна
Сунце ти спржи сузу у оку
Нико милости нема за кривца
А да преживиш можеш само
Ако ти опрости љубичица
Београд, 1990.